Magnetni nakit – u službi zdravlja
Autor texta:
dr Ivana Kovačević
Od davnina je poznato da se nakit pored svoje dekorativne funkcije, tokom većeg dela svoje istorije nosio i kao znak društvenog ranga. Bilo je propisano zakonom o raskoši, da je nakit zabranjen svima osim vladajućim klasama. Nosio se i kao talisman za odvraćanje zla i protiv uroka ali i za donošenje sreće. Tokom srednjeg veka, na primer, smatralo se da prsten od rubina donosi svom vlasniku zemlju i titulu, da daje vrlinu, da štiti od zla - ali samo ako se nosi na levoj ruci.
Najraniji poznati nakit zapravo nisu stvorili ljudi (Homo sapiens) već neandertalci koji su živeli u Evropi. Konkretno, perforirane perle napravljene od malih morskih školjki pronađene su pre 115.000 godina u Kueva de los Aviones, pećini duž jugoistočne obale Španije. Međutim manje je poznato da se nakit pored toga što je bio stvar prestiža i oličenje društvenog ranga još u periodu starog i srednjeg veka nosio i u cilju isceljenja. Naime, magnetne rude poput magnetita i hematita umetale bi se u nakit prilikom izrade i takav nakit bi se postavljao na određene delove tela kako bi pokrenuo energiju kao sopstveni mehanizam isceljenja.
Dakle priča o magnetnom nakitu kao vidu terapije, seže mnogo unazad, sve do drevnih naroda Kine, Grčke, Indije, Egipta i mnogih drugih zemalja.
Jedna od najranijih zabeleženih upotreba magnetne terapije nalazi se u Hindu Vedama, iz 600. godine pre nove ere. Sveto pismo pominje kamen koji se koristi za lečenje raznih stanja i bolesti. Magnetni kamen poznatiji kao „load stone“ je mineral koji poseduje prirodne magnetne karakteristike i smatralo se da njegovo nošenje može ublažiti simptome bolesti kada se stavi na osobu koja od nečega pati.
Ali veruje se da su drevni Kinezi koristili magnetne rude mnogo pre toga, čak oko 1200. godine pre nove ere. Tada su iscelitelji koristili magnetni materijal da uravnoteže tok či-ja – verujući tada, kao i sada, da blokade u energiji životne snage dovode do svih vrsta fizičkih problema. Smatralo se da magnetizam može da manipuliše protokom energije i vrati je u odgovarajuće kanale, dovodeći na taj način do lečenja u telu i pomaže u lečenju bolesti.
Godine i vekovi prošli su od tada a popularnost magnetne terapije je rasla, jer je sve više ljudi postepeno otkrivalo prednosti ovog alternativnog metoda lečenja i ublažavanja bolova. Zaista ne bi trebalo da bude iznenađenje da magnetizam ima barem zaštitnu funkciju za ljudsko telo. Svi smo, trenutno, okruženi ogromnim poljem magnetizma koje stvara gvozdeno jezgro koje se okreće u centru Zemlje. Koliko je magnetno polje bitno za opstanak živog sveta govori i činjenica da magnetosfera odbijaja snažno zračenje i sunčeve eksplozije koje bi inače padale na nas i zbrisale život na planeti.
Prvi naučni pokušaj da se otkrije i objasni magnetizam dogodio se 1600. godine, kada je Vilijam Gilbert, engleski naučnik i lekar, objavio De Magnete, Magneticiskue Corporibus, et de Magno Magnete Tellure (O magnetu, magnetnim telima i o velikom magnetu Zemlji). U ovom revolucionarnom radu, on iznosi kako je otkrio da Zemlja ima magnetno polje i ruši stare i netačne teorije o magnetizmu opisujući niz eksperimenata koje je izveo. Gilbert je bio lekar kraljice Elizabete I i navodno je lečio njen artritis magnetizmom, primenom neke vrste magnetnih narukvica.
“Kraljem magnetne terapije” nazivali su doktora medicine C.J.THACHER-a, čija je tadašnja kompanija Chicago magnetic company promovisala “zdravlje bez upotrebe lekova”
U njegovoj brošuri koja je stizala poštom objašnjeno je da energija neophodna za život dolazi od strane magnetne sile Sunca koja je povezana sa gvožđem unutar krvnih zrnaca. Bolest je rezultat stresnog načina života i faktora okoline koji ometaju isceljujuću energiju.
Najefikasniji način da se ubrza sposobnost gvožđa u krvi, da prenosi magnetnu energiju izlečenja, bilo je nošenje magnetne odeće: “Magnet kada se adekvatno postavi na odgovarajući deo tela može lečiti bilo koju izlečivu bolest bez obzira na uzrok”
Kompletan kostim koji je obećeveo “potpunu i kompletnu zaštitu svih vitalnih organa” sadržao je 700 magneta.
Dugo je bio ismevan od strane svojih kolega ali njegovi rezultati u lečenju pacijenata nisu bili zanemarljivi, naprotiv, imao je odlične uspehe u terapiji polineuropatije te je posle nekog vremena pozitivan terapijski efekat magneta ponovo pobudio interesovanje njegovih kolega. Ubrzo nakon togam efekti njegovih eksperimenata vezanih za polineuropatiju potvrđeni su u zvaničnim medicinskim žurnalima, kada je dokazao efikasnost magnetnih uložaka na poboljšanje tegoba /bol, osećaj pečenja, gubitak osećaja u donjim ekstremitetima/ nakon 4 meseca nošenja.
Razvojem farmaceutske industrije i pronalaskom penicilina i antibiotika, mnoge prirodne metode lečenja pale su u zaborav a među njima je bila i magnetna terapija.
Poslednjih decenija, magnetna terapija je povratila deo svoje ranije popularnosti zahvaljujući promovisanju magnetnih proizvoda od strane vrhunskih sportista koji su u ovoj vrsti terapije našli olakšanje kada su u pitanju povrede košatno-zglobnog sistema. Danas nam je dostupan veliki izbor magnetnih pomagala, pojaseva, uložaka, bandažera, ali i narukvica, nanogvica, privezaka i broševa kao i drugih predmeta, od kojih se mnogi mogu smatrati veoma atraktivnim komadima nakita koji ne samo da su lepi već imaju i brojne zdravstvene benefiti. Sama činjenica da magneti mogu poboljšati cirkulaciju, oksigenaciju i povećati nivo energije u telu sasvim je dovoljna da isprobate ovaj vid terapije koji nema neželjenih efekata a može imati blagotvoran uticaj na ceo organizam.
